Ljubitelji planina odnedavno imaju svoje zborno mesto, a to je Beo hiking fest, prvi tematski festival iz oblasti planinarenja u ovom delu Evrope. Održan je 6. i 7. aprila u Beogradu, a sudeći po posećenosti, planinari su jedva dočekali da na jednom mestu vide toliki broj ljudi koji čine outdoor zajednicu Balkana, jer je na festivalu bilo oko 50 izlagača. Posetioci su mogli da vide opremu koja se na tržištu nudi, upoznaju ekipe koje brinu o njihovoj bezbednosti dok su na planini, informišu se o turama koje različita društva iz zemlje i regiona nude, probaju hranu adekvatnu za boravak na otvorenom, ali i da se oprobaju u veštinama snalaženja u prirodi, u čemu su se i takmičili i osvojili brojne vredne nagrade koje su izlagači pripremili.

Festivalu poseban značaj daje to što ga je osmislio mladi planinar Rastko Popović, koji ima samo 21 godinu, a osnivač je i Planinarskog kluba „Montanaro Adventure Tribe“ iz Beograda.

 ”Svaka profesija je do sada imala centralno mesto okupljanja, osim outdoor-a, odnosno aktivnosti u prirodi. I falio nam je jedan ovakav događaj koji će nas skupiti na jednom mestu, pošto se planinarska scena sve više razvija. Inicijalna ideja bila je bukvalno samo business to business, odnosno da bude za ljude koji se profesionalno bave time, za umrežavanje i konektovanje sa nekim radionicama i predavanjima za usavršavanje. A onda sam pomislio – a što ne bismo to proširili, edukovali ljude, pokazali im gde smo, šta smo, gde smo kratki i na čemu treba da se radi. Ljudima smo dali prostor da čuju neke predavače koji su dosta popularni i uticajni u svetu planinarenja”, priča Rastko.

Kako kaže, festival sam po sebi nije veliki projekat, već je mesto na kome se stvaraju i najavljuju veliki projekti, kao što je Highlander, kao što je Utopija penjalište, i drugi projekti koji će se realizovati u bliskoj budućnosti.

Festival je bio dobro posećen, ljudi se se interesovali za svaki sadržaj koji je bio pripremljen. Osim izlagača, mogli su da čuju i priče ljubitelja planina koje inspirišu svakog ko je makar razmišljao o izlasku u prirodu, a naročito strastvene planinare. Svoje najveće uspehe, ali i neuspehe predstavili su: planinar i predsednik Planinarskog saveza Srbije Iso Planić, Marko Đurić iz Gorske službe spasavanja, autor serijala “Izazovi avanturu” Radovan Kovač, alpinista, planinar i fotograf Stefan Simonović, osnivač centra “Trenažna ekspertiza” Marko Stojanović, kao i bicilista i autor profila “Šćepine vragolije” Igor Šćepanović, koji je i zatvorio festival fenomenalnom žurkom za sve posetioce.

Prema mišljenju Rastka Popovića, rastu popularnosti planinarenja u velikoj meri doprinela je korona.

“Kako je prošla korona, počeo je da raste broj ljudi koji želi da boravi u prirodi i odjednom je počela ta ogromna ekspanzija, koja je mogla da se vidi u svim planinarskim društvima. Evo kod nas, broj planinara uvećao se čak nekoliko puta. Prosto su ljudi bili zatvoreni duže vreme u svojim stanovima i osetili su potrebu za prirodom. Kada su onda videli šta znači provoditi vreme u prirodi, shvatili su da im je upravo to ono što im je falilo najviše od u životu – boravak na otvorenom. Zatim, verovatno zbog straha da se opet ne desi nešto slično, počeli su aktivno da planiraju svoje slobodno vreme”, priča Rastko.

Inače, njemu je ljubav prema planinarenju takoreći genetski predodređena jer, kako kaže, počeo je da planinari i pre nego što je prohodao, zahvaljujući ocu koji je takođe strastveni planinar.

“Tata me je stavljao na leđe i bukvalno me nosio po Durmitoru, često sam išao tamo i prve planinarske korake sam napravio baš na toj planini. Svaki vikend smo negde išli, makar na Avalu, i to je prosto neko moje prorodno stanište u kome volim da boravim i uvek bih pre bio u šumi, nego u gradu. I moj cilj je da  afirmišem planinarenje ne kao sport, već kao način života za mlade”, kaže Rastko, koji se trudi da ljubav prema planini razvija i među svojim vršnjacima: “Teško je naterati ih prvi put da krenu, ali kad jednom, dva put odu na planinu – kupljeni su”.

Prema Rastkovom mišljenju, svako bi trebalo da se oproba u nekoj od outdoor aktivnosti, jer smo svi potekli iz prirode, a nažalost smo se čudnim sticajem okolnosti od nje odvojili.

“Ušli smo u neki lažni komfor, a ustvari je suprotno. Postali smo relativno nesposobni za svakodnevno funkcionisanje ukoliko nismo okruženi svime čime inače jesmo okruženi. Što znači, ako nemamo internet, različita pomagala po kući, život bi nam bio dosta komplikovan. I sada, kada ljudi borave u prirodi, moraju koristiti neke veštine, pogotovo ako provode noći na otvorenom, da vladaju nekim elementarnim znanjima i životnim veštinama koje će im pomoći. Samim tim će promeniti način gledanja na život, biće manje razmaženi, a postaće ‘svoji ljudi’ u što ranijim godinama, što znači da će kasnije biti jako dobri roditelji, da će dobro vaspitati decu, pronaći partnera ili partnerku na neki zdrav način, jer ljudi na planini imaju sličan sistem vrednosti”, smatra Rastko.

On misli da se u priordi treba što više distancirati od tehnologije, iako se čak i planinari često na nju oslanjaju, ali samo sjedinjeni s prirodom ljudi mogu mnogo da doprinesu svom mentalnom i fizičkom zdravlju.

“Kada ugasimo sve telefone i pametne satove koje nosimo, kada sednemo na kamen ili na livadu i samo sat vremena budemo sami sa sobom, svaki životni problem biće jasno vidljiv i lakše rešiv. U gradu imam dosta problema – fakultet, posao, društvo… Ja sednem u prirodu, neko vreme ne razmišljam ni o čemu, samo dišem, vratim se u grad, rešim problem i to je to”.