Kada se pakujemo za odlazak na planinu uglavnom razmišljamo šta da obujemo, obučemo, koliko hrane i vode da ponesemo, ali nikako ne smemo zaboraviti i zaštitu najvećeg organa na našem telu, odnosno kože, čije zdravlje je preduslov za normalno funkcionisanje čitavog organizma. Sa specijalistom dermatovenologije Natašom Blažević Kamenov razgovarali smo o čemu sve treba da razmišljamo dok smo na planini, kako bismo zaštitili kožu na što adekvatniji način.
„Funkcije kože su brojne, a jedna od najznačajnijih je zaštitna funkcija. Ona je usmerena protiv mnogih agenasa iz spoljne sredine. Tu spadaju UV zračenje, mehaničke povrede, ujedi insekata, alergijske reakcije“.
Za kožu je najbitnije da održava konstantnu telesnu temperaturu.
„Koža igra značajnu ulogu kako u fiziološkoj regulaciji toplote, tako i u regulaciji toplote ponašanjem. Mehanizmi vezani za ponašanje dominantni su u odbrani od hladnoće, a autoimunski organizmi u odbrani od pregrevanja“, kaže Blažević Kamenov.
Koža se na planini najbolje čuva pravilnim odabirom garderobe od odgovarajućih materijala, slojevitim oblačenjem, nošenjem kapa, šešira i naočara sa UV filterom. Najbolje je birati odeću od materijala koji su specijalizovani za aktivnosti u prirodi, a za ekstremno visoke temperature najbolje je imati odeću bele boje, sa dugim rukavima.
„Treba unositi dovoljnu količinu tečnosti i ne opterećivati organizam hranom koja se teško vari. Na delovima kože koji su izloženi suncu, odnosno fotoeksponiranim delovima naneti kreme sa visokim UV faktorom 50+. Ako smo izloženi niskim temperaturama štititi kožu, a posebno stopala i šake od promrzavanja“.
Koža je u najvećoj opasnosti na ekstremno visokim i ekstremno niskim temperaturama. Kada smo u prirodi na niskim temperaturama, postoji opasnost od promrzlina na izloženim delovima kože, kao i povreda hladnoćom sa zamrzavanjem tkiva, smrzotina na velikim nadmorskim visinama, hipotermije. Vlaga je jako važan faktor za nastanak smrzotina, a one se najčešće javljaju na prstima, petama, nosu i ušima.
„Prva pomoć kod promrzlina i smrzotina obuhvata uklanjanje vlažne i tesne obuće i odeće, zaštitu ugroženih delova tela od daljeg smrzavanja, opšte utopljavanje ugroženog, odmrzavanje smrznutih delova, davanje analgetika i mirovanje. Unesrećenog što pre transportovati do stacionarne ustanove. U prevenciju spadaju sledeće mere: privikavanje na hladnoću, pojačanu visokokaloričnu ishranu, zabranu upotebe alkoholnih pića i opijata, prikladna suva odeća i obuća“.
Na visokim temperaturama takođe ne bi trebalo konzumirati alkohol, energetska pića, cigarete ili opijate, a posebno treba voditi računa o hidrataciji.
„Kada smo u prirodi, a izloženi smo ekstremno visokim temperaturama, koristićemo zaštitnu odeću, šešire i naočare za sunce koje su nepropustive za UV zračenje. Preporučuje se bela odeća, jer apsorbuje oko 80%, a odbija oko 10% solarnog zračenja. Potrebno je naglasiti da prozirna tanka, a posebno mokra odeća slabo štiti od solarnog zračenja. Sintetički materijali su manje propustivi za UV zračenje od pamučnih tkanina, npr. pamučna majica ima SPF15 dok kombinacija sintetičkog i pamučnog materijala ima SPF36 ali se smanjuje ako je materijal mokar. Nećemo zanemariti nanošenje krema i losiona visokog zaštitnog faktora, na velikim nadmorskim visinama faktor ne bi smeo da bude niži od 50+“.
Dr Blažević Kamenov dodaje i da je na planini poželjna i prva pomoć, koju bu svaki planinar trebalo da ima kod sebe, a ona treba da sadrži: dezificijens, analgetik, antihistaminik, probiotik, antibiotski prašak, kao i ampule Deksazona ukoliko planinar zna da je podložan alergijskim reakcijama prilikom ujeda insekata, osa i pčela. Dobro bi bilo imati pri sebi i serum protiv zmijskog otrova, preporučuje naša sagovornica.
Ipak, postoje situacije u kojima se, umesto pružanja pomoći sami sebi, treba obratiti lekaru.
„Ukoliko dolazi do brzog širenja promena ili otoka zahvaćenog dela tela, pojave teškog disanja i gušenja, postojanje sumnje na prelom, potražićemo najbližu zdravstvenu ustanovu. U tim situacijama ne treba nikako stvarati paniku“.
Ukoliko se pridržavamo saveta, boravak u prirodi našoj koži može doneti samo blagodeti, zaključuje dr Natašom Blažević Kamenov
„Boravak na svežem i čistom vazduhu, kao i fizička aktivnost podiže naše raspoloženje, doprinosi visokoj psihičkoj stabilnosti i blagotvorno deluje i na dobar izgled naše kože. Pored toga, naše dobro i pozitivno raspoloženje širićemo svuda oko nas.