Nakon sedam himalajskih vrhova od preko 8000 metara nadmorske visine, Dragan Čeliković iz Kragujevca, član PSK Mosor iz Niša, osvojio je ove godine i osmi, Daulagiri (8167 m). 10. maj 2025. je datum koji se upisuje kao jedan od najznačajnijih u srpskom visokogorstvu, s obzirom na to da je prvi Srbin kome je ovo pošlo za rukom. Osim ovog, Čeliković je od 2006. godine do sada bio na vrhovima: Ču Oju (88201 m), Manaslu (8163 m), Mont Everest (8846 m), Kančendžunga (8586 m), Makalu (8463 m), Lhotse (8516 m) i Anapurna (8091 m).

Ovi uspesi postaju još veći kada on, sa širokim osmehom na licu i sjajem u očima priča o njima. Tako je bilo i na predstavljanju uspona na Daulagiri u Nišu, kada je Čeliković sa ljubiteljima planine podelio sećanja, iskustva i savete sa avanture koja je trajala 40-ak dana. 

Kako kaže, ovaj planinarski uspeh pamtiće po upornosti koja je bila neophodna da se popne na vrh.

“Prvi put sam peo Daulagiri 2018. godine, došao do C3 (7500 m), na oko 600 m do vrha. Video ga izbliza, kao i put kojim treba ići i osetio da mogu popeti. Druge okolnosti su sprečile uspon – slab Šerpa tim, neodlučni lider i naređenje šerpasima da se vrate. Morao da odustanem. 2021. se desio kovid u BK, šerpas je evakuisan, morao sam da odustanem. 2023. smo došli do C3, ali je jak vetar onemogućavao postavljanje šatora… U 23:00 donosimo odluku da odustanemo. Ove godine sam bio čvrsto rešen da popnem do kraja. Put sam znao napamet. Uspeva onaj ko ne odustaje”, priča Čeliković.

Kako kaže, pred ovako zahtevne uspone najbitnije je osloboditi se strahova koji mogu negativno uticati na ostvarenje cilja. 

“Nema strahova. Samo koncentracija da sve predvidim – i opremu i fizičku spremnost, kao i da sačuvam zdravlje u surovim uslovima planine”. 

Svima koji o ovako velikim usponima za sada samo sanjaju noć pred završni uspon zamišljaju kao neprespavanu noć, zbog uzbuđenja na korak od uspeha. Dragan Čeliković nam otkriva o čemu je on, sa toliko iskustva, razmišljao noć pred uspon na koji je toliko dugo čekao.

“Razmišljao sam da se dobro odmorim, rehidriram, obnovim energiju, da bih bio spreman za celu noć uspona do vrha i naredni dan povratka u C2. Potrebno je koncentrisati se na vrh i ni na šta drugo. A kada krene uspon, potrebna je koordinacija rada ruku, nogu, fiksiranja za uže i pre svega – smirenost”.

Kako kaže, na Himalaje ga iznova uvek vraća energija velikih planina, druženja sa ljudima istih shvatanja i ovog specifičnog hobija, kao i veličina i blizina zvezda tokom noći.

Neke od situacija koje će zauvek pamtiti sa ovog uspona vezane su za ljude sa kojima je prešao ovaj dug put, s obzirom na to da planina briše razlike između nacionalnosti i veroispovesti, postoji samo poštovanje prirode i običaja sredine u kojoj se nalazite.

“Svako jutro je bila obavezna molitva pred polazak, svako se moli svom bogu, ali je greh poći iz kampa bez molitve”, seća se Čeliković.

Ono što je, po njegovom mišljenju ključno za velike visokogorske uspehe, jeste strahopoštovanje prema planini ka čijem vrhu ste krenuli.

“Na ovakve pohode čovek polazi ne da bi dokazao koliko je veliki i koliki je njegov uspeh, već koliko je mali. Planina ne priznaje gordost i čovek ne treba da osvaja vrhove kako bi drugi videli njegove uspehe, nego da bi on sagledao sebe. Treba biti jak u glavi i mobilisati sve svoje snage, kako bismo uspeli”. 

Ova, kao i sve slične ekspedicije, unapred su do detalja isplanirane, a njemu već godinama, pošto se Himalajima vraća više od 20 godina, u tome pomaže agencija Seven Summit Treks. Te ljude već smatra prijateljima jer su mu pomagali i u trenucima velikih nevolja na Himalajima, poput oluje, kovid virusa i povrede.

Nismo propustili priliku da Čelikovića pitamo zašto bi, kao strastveni planinar, ali i kao lekar, svakome preporučio planinarenje kao hobi ili sport. 

“Planina daje pozitivnu energiju našem telu i duhu. Važno je kretanje u prirodi. U Himalajima sam jednom godišnje, a u našim planinama gotovo svakog vikenda. Naše telo je deo prirode, njen produkt, od nje nastajemo. Priroda je naša potreba. Planina čoveku daje duhovnu ravnotežu, zdrav duh i zdravo telo.