Da je boravak u prirodi blagotvoran za celo naše telo i um nije ništa novo, ali da pamaže radu našeg srca, čak i kada bolujemo od neke kardiovaskularne bolesti, jeste informacija koja može da ohrabri neke ljubitelje prirode, naročito planinarenja. Prema prepuruci Jovana Vasovića, specijaliste interne medicine, bavljenje fizičkom aktivnošću u prirodi pomaže u održavanju kondicije, jačanju mišića i kosti, smanjenju rizika od gojaznosti, regulisanju telesne težine, a istraživanja su pokazala da planinarenje smanjuje stres i anksioznost i utiče pozitivno na srčanu funkciju i rad pluća.

“Penjanje na brdo ili planinu zahteva određeni fizički napor, koji podstiče rad srca i čitavog kardiovaskularnog sistema. Osobe koje imaju predispozicije za srčani udar i druge kardiovaskularne bolesti redovnim planinarenjem mogu u velikoj meri smanjiti taj rizik. Osim toga, ova aktivnost na svežem vazduhu snižava krvni pritisak.  Čak i uspon na manje brdo povećava broj otkucaja srca i sagoreva višak kalorija. Ako nosite malo teži ranac na leđima, dodatno ćete osnažiti leđa i celi gornji deo tela. Savet je da tokom planinarenja koristite štapove kako biste podstakli rad mišića gornjeg dela tela i još veći rad kardiovaskularnog sistema”, preporučuje dr Vasović.

On podseća da je prosečan broj otkucaja srca u minuti od 60 do 80, a da je kod planinara, kao i kod ljudi koji često vežbaju, broj otkucaja srca u stanju mirovanja znatno niži, ali da to nije razlog za brigu, osim ako usporen srčani rad nije praćen simptomima  vrtoglavice, umorom i slabošću.

“Planinarenje jača srčani mišić, što mu omogućava da pumpa veću količinu krvi sa svakim otkucajem, kao i da više kiseonika stiže do mišića. Kada puls u mirovanju ili tokom planinarenja pređe granicu, treba ga pažljivo pratiti. Ako ga prate i drugi simptomi, onda je potrebna intervencija lekara. Opasni otkucaji srca uvek zavise od određenih faktora: genetski faktori, način života i prisustva bolesti”, upozorava naš sagovornik.

Prema njegovoj preporuci, treba pratiti rad srca tokom napornog kretanja, u čemu nam u današnje vreme u mnogome mogu pomoći i pametni satovi koji, pored merenja koraka, udaljenosti, sagorenih kalorija, pa i kvliteta sna, mogu meriti i srčne otkucaje. “Ovo je korisno za one koji žele da prate svoje zdravlje ili imaju posebne potrebe za praćenjem srčanog ritma, ali i za one koji žele da ostanu aktivni i prate svoj napredak. Po meni je svakako važnije da pratimo svoj organizam i da shodno pojvljivnju tegoba postupamo adekvatno”.

Planinarenje za ljude sa srčanim problemima preporučljivo, ali sa oprezom

Ukoliko se planira odlazak na planinu u prvih šest meseci do godinu dana od preležanog srčanog udara, implantacije stenta ili bajpas grafta, potrebno je pre puta potražiti savet kardiologa, preporučuje dr Vasović.

“Temperatura vazduha u planinskim predelima u proseku je niža, pa zvuči logično da bi boravak na planini bio od koristi kardiovaskularnim bolesnicima tokom letnjih meseci. Međutim, postoji bojazan da boravak na velikim nadmorskim visinama zbog nižeg vazdušnog pritiska i posledičnog odgovora organizma na smanjeno prisustvo kiseonika, predstavlja opterećenje za kardiovaskularni sistem. U medicinskoj literaturi, nadmorska visina iznad 2500 metara smatra se velikom za srčane bolesnike, dok se visine od 1500 do 2500 smatraju umerenim. Tokom odmora u planinskim krajevima, kardiološkim pacijentima savetuje se da redovno uzimaju propisanu terapiju, naročito lekove za krvni pritisak”, kaže on i dodaje da je broj poseta kardioloških bolesnika službama Hitne medicinske pomoći znatno povišen na ekstremno visokim temperaturama, tako da je za njih planina svakako bolji izbor od mora.    

Smanjenje kiseonika na velikoj nadmorskoj visini može dovesti i do nedostatka vazduha, odnosno daha, a pacijenti treba da imaju u vidu još dva faktora kada borave na planini – povećanje plućnog vaskularnog otpora i porast aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, koji može dovesti do povećanja sistolnog krvnog pritiska. Kao rezultat toga, može se osetiti vrtoglavica, umor, glavobolja, bol u grudima, problem sa vidom ili osetiti lupanje srca. Zbog tog je važno sa kardiologom razgovarati pre nego što se krene na neku veliku visinu, jer je vrlo verovatno potrebno prilagoditi terapiju.

Jako je važno prepoznati kada nas srce upozorava, odnosno kada moramo potržiti pomoć lekara.

“Planinarenje je poželjno kako bi se sačuvalo zdravlje srca i kako bi se održao vitalitet do starosti, ali kod osoba sa teškim srčanim oboljenjima planinarenje je strogo zabranjeno. Posebno je zabranjeno baviti se sportskim penjanjem, planinariti strmim i uskim stazama, zbog teškog naprezanja. Najviše poznate kardiovaskularne bolesti koje možemo susresti prilikom planinarenja su angina pectoris, koja je uvod za infarkt miokarda i zastoj srca. Angina pectoris započinje laganom bolom u grudnom košu ili nelagodom u ruci i u prstima. Obično se javlja kod posebno jakog napora, ali kada ona ne prođe u mirovanju potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć, zbog mogućeg nastanka srčanog udara. Anginu pectoris ćemo još prepoznati po jakim bolovima na području grudnog koša ili ispod grudne kosti, može se širiti u rame, ruku, vilicu, vrat, leđa ili druga područja. Sama bol obično traje nekoliko minuta i prestaje ka d se odmorimo ili uzmemo nitroglicerina”.

Prema rečima dr Vasović, akutni zastoj srca vrlo je sličan srčanom udaru, a za zbrinjavnje je neophodna intervencija lekara. Na planini je od velike pomoći poznavanje osnove pružnja prve pomoći.