Kada se u planinarenje kao hobi uđe malo dublje i kada apetiti za adrenalinom postanu veći, san gotovo svakog planinara je učešće na Highlander-u, jedinstvenom konceptu preživljavanja i doživljavanja prirode u svom izvornom obliku. U Srbiji se organizuje od 2021. godine i to na predivnoj Staroj planini, a brend je nastao još 2017. u Hrvatskoj, kao jedinstven međunarodni planinarski događaj koji pripada kategoriji „long distance hiking event“.

Učesnici se mogu opredeliti za jedan od tri formata – Hercules, Pegasus i Orion, odnosno 103, 55 i 30 kilometara pešačenja i preživljavanja na planini tokom pet, tri, odnosno dva dana. Koncept je osmišljen tako da svaki takmičar prelazi zadate staze, na kontrolnim tačkama dobija pečate u Highlander pasošu, a sa sobom sve vreme nosi svu potrebnu opremu, uključujući i šator za spavanje, jer je noćenje pod otvorenim nebom jedna od bitnih segmenata ovog atraktivnog formata.

Prema rečima Marije Radojković, direktorke Highlander Srbija, dokaz da je koncept jako popularan je i to što se za sada realizuje u čak 17 zemalja, na četiri kontinenta  (Evropa, Azija, Afrika i Amerika). U Srbiji se do sada odigrao tri puta na Staroj planini, a svake godine se uvode novine i postavljaju drugačiji izazovi učesnicima i ljubiteljima planinarenja.

Kako kaže, put kojim je došla do Highlander porodice je neobičan, brz i prilično uzbudljiv.

„Prijavila sam se za prvi događaj koji je planiran 2020. godine na Staroj planini tako što sam videla da je jedan poznanik učestvovao na Velebitu. Te 2020. godine zbog pandemije korone događaj je odložen za 2021, i tada zapravo počinje moja ljubav i povezanos sa Highlander konceptom. Prve godine sam bila učesnik, a ubrzo nakon tog iskustva postala sam ambasador brenda, koji je tada već imao više događaja u regionu, i iskusila i druge rute u zemljama okruženja. Sticajem nekih okolnosti krajem 2022. godine je stigao poziv od vlasnika brenda da preuzmem još neke uloge i tako sam počela da vodim tim i organizujem Highlander događaj u Srbiji“.

Izazovi prilikom preuzimanja tako važne uloge i prelaska iz cipela učesnika u cipele organizatora bili su, prema Marijinim rečima, zaista veliki. U priču je ušla sa odabranom grupom ljudi, jer je organizacija ovako velikog događaja, pre svega timski rad.

„I bez obzira na brojnost i jaku volju, želju, beskonačno vreme koje smo proveli u pripremi, osmišljavanju detalja, najveći izazov je bio pretočiti sve zamisli u realnost, i spremno dočekati niz situacija koje u uživo izdanju planina priredi. Vodilja celog tima u 2023. godini je bila prikazati, dočarati i približiti istovremeno lepote i surovost Stare planine u bezbednim uslovima za učesnike. Želja je bila da svaki učesnik ode sa Stare planine sa osmehom i zadovoljstvom zboh onoga što je sam učinio, i da poželi ponovo da prođe kroz iskustvo koje je imao“.

Poselednji Highlander se, u odnosu na prethodne godine, razlikovao u nekoliko detalja. Promenjeno je 30 posto staza kojima se ranije išlo, uveden je veći broj kontrolnih mesta i učesnici su imali manje mogućnosti skraćivanja staza. Pored toga, organizovani su i pripremni treninzi na Fruškoj gori i na Rtnju, kao i savetovanje za kupovinu opreme u radnjama partnera događaja. Cilj je bio da učesnici na događaj dođu što spremniji.

I ove godine će Highlander biti drugačiji u odnosu na prethodnu.

„Iskustvo koje smo imali u različitim ulogama za ove tri godine nas je podstaklo i osmelilo da za ovu godinu pripremimo potpuno novo izdanje Stare planine. Svi formati su kružnog tipa, učesnici u zavisnosti od kilometraže počinju različitog, ali završavaju svi istog dana. Tako da će cilj biti zajednički, bez obzira na kilometre koji se prelaze, svi učesnici će zajedno deliti radost i zadovoljstvo zbog ispešačenih staza. Cilj i start je na istom mestu, što je logistički jednostavnije za učesnike, da dođu dan ranije i ostanu dan nakon završetka događaja, da se potpuno opuste, pripreme za početak, ali i proslave uspeh koji su ostvarili u tih nekoliko dana. Rute su tako zamišljene da prikazujemo deo Stare planine koji do sada nije puno posećen, i tu nam veliku podršku daje opština Knjaževac, koja nam pomaže u pripremi staza i logistici na ovom delu planine. Ide se grebenom Stare planine, i samim tim vidikovci i doživljaji krova Srbije će biti posebni“, najavljuje naša sagovornica i dodaje da u kampovima pripremaju posebna gostovanja osoba koje su inspiracija mnogim planinarima.

Kako se pripremiti za Hihglander?

Pakovanje za ovakav događaj verovatno je, sem imanja volje i želje, najbitnije za svakog učesnika. Postoji spisak obavezne opreme, od toga je deo lična, a deo je oprema koja može da se deli sa još nekim učesnikom. Gruba podela opreme bila bi na odeću i obuću, kampovanje, pripremu hrane, bezbednost i kretanje na planini.

„Važno je da svaki učesnik ima dobru obuću, odnosno cipele, adekvatan ranac, vreću za spavanje, štapove za kretanje, odeću prilagođenu vremenskim uslovima i neizostavno prvu pomoć, uređaj za navigaciju – kompas i dobro raspoloženje. Ako bih morala da izdvojim, to je osnovno, a dalje su sve dodaci koji upotpunjuju lakše i udobnije kretanje i boravak na Staroj planini“.

Upravo je pakovanje jedno od najvećih izazova svakog učesnika Highlandera, jer se treba spakovati za više dana, za sve vremenske uslove, da se ima dovoljno hrane i vode, a da ranac bude što lakši.

„Moj ranac na prvom Hihglanderu je bio težak 25/26 kg, bio je pravi pakao nositi ga pet dana i tada sam izgovorila čuvenu rečenicu da zapravo pakujem ‘strahove u ranac’ za situacije ‘šta ako se desi ovo ili ono’. Tako da je moj savet i savet celog našeg tima, da je najvažnije krenuti rasterećen, samo sa neophodnim stvarima. U suprotnom, to je posebno opterećenje za svakog pojedinca koje remeti uživanje i boravak u predelima kojima se kreću, zbog čega su zapravo i došli na Highlander“.

Šta se sa Highlander-a ponese?

Učesnici Highlander-a dele se u dve grupe, kaže Marija. Prva grupa je uvek manja, a to su ljudi koji su shvatili da ovaj koncept nije za njih, što je potpuno legitimno, s obzirom na to da nije u pitanju nešto lagano, već je to koncept za koji je potrebna pripremljenost, kao fizička i mentalna snaga. Druga grupa je većinska, a to su učesnici koji jedva čekaju da ponovo dođu, bilo na istu, ili neku drugu lokaciju.

„Zašto žele da ponove iskustvo?

Zato što je to poseban lični doživljaj gde pojedinac otkriva zabačene i nepoznate predele planine, koja u sirovom i istinskom izdanju prigrli čoveka, istovremeno otkrivajući i sebe u svemu tome. Čovek upozna bolje sopstvene kvalitete i vrati se na neke vrednosti kojih nije toliko svestan u modernom konceptu života koji svi vodimo“.

Kako kaže, Highlander je za nju lično mnogo više od planinarenja, iako u suštini jeste prelaženje određene kilometraže u nekoliko dana, kao i izlaganje vremenskim prilikama, a mnogo puta i neprilikama, uz konstantnu borbu sa samim sobom.

„Preći staze na Highlander-u nije ni lagano, ni jednostavno, iako je iznad svega lepo. Ono što se manje posmatra i vidi u prvom trenutku, kada se neko prijavljuje za ovu avanturu je da je to istovremeno druženje sa ljudima, otkrivanje nekih novih mogućnosti koje svako od nas ima, to je pronalaženje i jasnije definisanje životnih ciljeva. Hihglander je mesto na kome osoba u nekoliko dana u tim preprešačenim kilometrima, u dodiru sa planinom jasnije vidi ko je, definiše šta dalje želi i shvati da sve što želi zapravo i može“.

Highlander se dosta razlikuje od „običnog“ planinarenja, u kome je najčešće unapred pripremljen „paket usluga“, za koje je odgovoran vodič na stazi.

„Iskusiti Hihglander znači sam se spremiti, kretati se po planini, diktirati sebi tempo kretanja, odrediti kada ćeš pauzirati, pripremiti obrok, diktirati način kretanja po zadatoj ruti, spavati pod zvezdama i još mnogo toga. Svaki učesnik Highlander-a uz pomoć organizatora nauči da bude smoodrživ u prirodi.

To je posebna vrednost koju svako dobije završetkom svoje staze, što se potvrdi kroz zahvalnicu i značku, koju nije moguće da svako nosi i ima. Biti Highlander je zaista poseban osećaj i ima tu simboliku divokoze koja je znak celog koncepta – da naučiš da sa lakoćom i elegancijom prelaziš predele planine bez obzira na vremenske uslove“.