Petoro mladih članova treking tima Planinarskog kluba Železničar iz Niša učestvovalo je na međunarodnoj planinskoj trci The DoloMyths Run na Dolomitima u Italiji, u gradu Canazei. Iako rezultat nije bio primarni cilj, odlazak na jednu od najpoznatijih evropskih trail trka predstavljao je važan korak u razvoju mladog tima, koji u poslednje vreme okuplja sve veći broj zaljubljenika u planinsko trčanje.

Kako objašnjava kapiten treking tima Andrija Marković, ideja je bila da se tokom višednevne akcije na Dolomitima mladi članovi oprobaju na terenu i nadmorskim visinama sa kojima se do sada nisu susretali.

„Bilo nam je važno da naša mlada ekipa stekne iskustvo i vidi kako izgleda takmičiti se na međunarodnoj trci, jer se značajno razlikuju i uslovi u kojima se trči i sistem organizovanja samog događaja. Siguran sam da smo se odande vratili kao mnogo iskusniji trkači“, kaže on.

Na zahtevnoj stazi kroz Dolomite rezultat nije bio u prvom planu. Za mlade Nišlije mnogo važnije bilo je iskustvo nastupa na velikoj međunarodnoj trci i prilika da se oprobaju na potpuno drugačijem terenu. Ipak, među njima se izdvojila dvadesettrogodišnja Anđelija Perić, koja je osvojila četvrto mesto u svojoj starosnoj kategoriji. 

„Za trku sam se prijavila kako bih stekla novo iskustvo, videla kako ovakve trke izgledaju van Srbije, ali i zbog dobrog druženja. Upravo su to stvari koje planinsko trčanje čine posebnim.“

Dolomiti su, kaže, na nju ostavili snažan utisak.

„Celom stazom pružali su se neverovatni prizori na vrhove koji su nas okruživali, šume i doline ispod nas. Organizacija je bila slična kao kod nas, ali je staza bila potpuno drugačija – nije bila kružna, već u jednom smeru, sa veoma strmim i uskim deonicama, brojnim usponima, pa čak i delom sa sajlama.“

Na pitanje o tome šta joj prolazi kroz glavu tokom trke, odgovara da je upravo to jedan od razloga zbog kojih voli planinsko trčanje.

„Kada trčim sama, gotovo da ne razmišljam ni o čemu. Fokusiram se na disanje i tada dobijam onu posebnu čistoću u glavi. Na ovakvim trkama često trčim sa drugaricom, pa razgovaramo, bodrimo jedna drugu i zajedno prolazimo kroz najteže delove staze.“

Treking tim PK Železničar poslednjih godinu dana značajno je porastao i danas broji više od 40 članova, dok na trkama širom Srbije redovno nastupa dvadesetak takmičara. Posebno ih raduje to što većinu ekipe čine ljudi u dvadesetim godinama, što je, kako kažu, neuobičajeno za ovaj sport.

„Na jugu Srbije planinsko trčanje još nije toliko razvijeno kao u nekim drugim delovima zemlje, ali nas je sve više. Trudimo se da mladima pokažemo da ovo nije samo takmičenje. Avantura, boravak u prirodi i druženje posle trke jednako su važni kao i sam rezultat. Mi radimo pod motom da rezultat nije najbitniji, već da na kraju svi zajedno sednemo i popijemo piće. Uspeh će doći, kao i što i dolazi, vremenom.“

Zbog toga već planiraju nova međunarodna takmičenja.

„Apsolutno planiramo da naredne godine kao ekipa posetimo još inostranih trka. Verujem da mnogi mladi mogu da pronađu sebe u ovom sportu, samo je potrebno da pronađu pravu ekipu.“

Da planinsko trčanje osvaja sve više mladih potvrđuje i Anđelijina priča.

„Nikada nisam volela da trčim po asfaltu. Pokušavala sam više puta i to nije dugo trajalo. Tek kada sam prvi put potrčala na planini shvatila sam koliko trčanje može da bude lepo i zabavno. Danas asfalt koristim samo kao deo treninga kada ne mogu da odem u prirodu.“

Ona smatra da bi svako trebalo makar jednom da se oproba u aktivnostima na planini.

„Preporučila bih apsolutno svima da se oprobaju u planinskom trčanju ili bar planinarenju. Pored upoznavanja neverovatnih predela, uživanja u pogledima, čistom vazduhu i dobrom društvu, ovo je odličan način rekreacije i kvalitetnog provođenja vremena u prirodi. Mislim da svi treba da težimo tome da što više slobodnog vremena budemo napolju i bavimo se aktivnostima poput planinarenja, trčanja i drugih vidova treninga, kako zbog fizičkog, tako i zbog mentalnog zdravlja.“

Prvi međunarodni nastup u Dolomitima za mladi treking tim PK Železničar bio je mnogo više od sportskog izazova. Bio je potvrda da zajedništvo, ljubav prema planini i želja za novim iskustvima mogu da budu najbolji motiv za razvoj jednog sporta koji se u našoj zemlji definitivno razvija u poslednje vreme.