Vikendi su planinarima rezrvisani za planine, ali nekada nije lako odabrati planinu i stazu od toliko mogućnosti, kako u neposrednom okruženju, tako na malo daljim destinacijama. Svako ko planinari na jugu Srbije gotovo sigurno se o akcijama informiše preko FB stranice Planinarske akcije – jug Srbije, koju uređuje Nenad Jordanov, niški planinar i alpinista, član Planinarskog kluba Mosor iz Niša.
“Ideja za grupu potekla je od mog prijatelja Nikole Radenkovića, koji je u početku uređivao sadržaj zajedno sa mnom. Međutim, kada se preselio iz Niša, prestao je sa radom na grupi, jer više nije bilo smisla da se time bavi na daljinu”, kaže Nenad i dodaje da grupa postoji više od tri godine.
Informacije na grupi se redovno ažuriraju pa svi zainteresovani jako brzo mogu da pronađu prikladnu akciju za sebe, za vikende koji slede. Da ne bi došlo do preplavljivanja grupe fotografijama sa planina, Jordanov kaže da se fokusira samo na najave, osim u slučajevima u kojima se radi o vanserijskim rezultatima u nekoj planinskoj disciplini.
Kao i mnogi drugi, u kreiranje sadržaja na grupi se upustio iz ljubavi prema planini, bez velikih očekivanja, ali sve češće dobija povratne informacije od ljudi kojima sadržaji koje plasira mnogo znače u planiranju svojih planinarskih vikenda i to mu jako znači.
“Verujem da je važno da doprineseš svojoj zajednici. Neko je i meni posvetio svoje vreme, naučio me i uputio. Zato i ja želim da na ovaj način približim ljudima lepotu ovih aktivnosti. Pored rada na grupi, trudimo se da bar nekoliko puta godišnje organizujemo penjačke treninge za početnike, za one koji nikada nisu bili na steni, da sa nama probaju sportsko penjanje. Ako im se dopadne, mogu da nastave dalje kroz kurseve alpinizma kod adekvatnih instruktora”, kaže Jordanov i naglašava da veliki doprinos promociji alpinizma daje Slaviša Ivanović, predsednik Visokogorskog saveza Srbije čovek koji se, prema njegovim rečima, nesebično trudi da obučava i osposobi što više ljudi za planinarenje i ozbiljno visokogorstvo.
Želju za doprinosom svojoj zajednici Nenad je pokazao i kao jedan od organizatora ekološke akcije planinara “Suva, al‘ čista”.
Svaka aktivnost na planini je blagotvorna
Naš sagovornik je u planinarenju od 2009, dok se alpinizmom bavi poslednje 3-4 godine.
“Planinarenje i alpinizam su dva različita sveta, svaki sa svojim čarima i lekcijama. Jedno ne isključuje drugo samo pružaju drugačija iskustva. Planinarenje me je naučilo da se rast dešava kada izađeš iz zone komfora i da priroda krije neka od najlepših mesta koje čovek može videti. Alpinizam je, s druge strane, mentalna igra gde nema mesta za paniku, moraš da ostaneš miran čak i kad ti svaki atom u telu vrišti”, objašnjava Nenad i dodaje da on voli “da šara”, da je jedan vikend na planinarenju, drugi na alpinističkoj stazi, a nekada i na bicikli. Problem je samo, kao i većini ljudi u današnje vreme, odvojiti dovoljno vremena za sve aktivnosti koje ulepšavaju život.
Iako najveći uspesi u planinarenju i alpinizmu tek predstoje za našeg sagovornika, pitali smo ga da nam izdvoji neke dosadašnje.
“Od visokogorskih vrhova popeo sam Grossglockner 3.798 m, Grossvenediger 3.666 m, Gran Paradiso 4.061 m, Castor 4.228 m. Što se tiče alpinizma, Campanile Basso 2.883 m i Wundt tornjevi oko 2.800 m, što su pravi klasici italijanskog alpinizma”.
Planina kao balans i restart od svakodnevice
Kako njegov posao podrazumeva gotovo celodnevno sedenje za računarom, planina je za njega beg od svega što prekomerni boravak pred ekranom podrazumeva.
“Verujem u ravnotežu. Većinu nedelje provodim ispred računara, pa mi planina dođe kao balanas i dobar restart. Privlači me i ceo taj stil života, makar bio i samo vikend ratnik. Posle svake dobre, barem dvodnevne ture, osećam da mi se baterije i imunitet pune za narednih sedam dana. Ipak, sedenje uzima danak. Zato tokom radne nedelje pokušavam da ubacim trčanje, neki trening u bolderani ili teretani, da makar malo neutrališem negativne efekte dugotrajnog sedenja”.
Kako kaže, na planini najviše dobija osećaj slobode, bolju povezanost sa drugim ljudima, a pre svega sa prirodom.
“U prirodi dobijam i neprocenljive informacije. Planina ogoli čoveka, kako tebe, tako i druge. U gradskim uslovima neko može dobro da se krije, ali na planinarenju i alpinizmu ne. Tu se testiraju prijateljstva, a dobijju se dragocene informacije i o sopstvenom ponašanju. Kako reaguješ kada si pod stresom, kada ti je hladno, preumoran si, i tu padaju sve maske”.
Jedno od najtežih pitanja za svakog planinara je pitanje o najdražoj planini, jer sa svake nosi neko posebno osećanje i sećanje. Jordanov ipak posebno ističe jednu od najlepših u Srbiji.
“Stara planina mi je posebno draga. Već 12 godina je obilazim, a i dalje nisam sve obišao što želim. Za to je najzaslužniji legendarni Baklava. Prijatelj, vodič i deo ekipe entuzijasta koji su početkom 2010-ih krenuli da istražuju ovu planinu iz Niša. Tada nije bila previše popularna, ali je on, zajedno sa Miletom Stefanovićem, Milanom Simonovićem i drugima, bio među prvima iz Niša koji su je ozbiljnije istražili i kasnije vodili druge da upoznaju njene lepote”.