Akcije PD Preslap prilagođavaju se i iskusnim planinarima i rekreativcima
Niško Planinarsko društvo Preslap postoji sedam godina, a broj članova je uvek oko 200. Akcije se organizuju tokom cele godine, gotovo svakog vikenda se negde ide, a izrada plana akcije je jako važan i složen proces, koji za narednu godinu započinje još tokom leta, kaže Dokman.
U planiranje se uključuju i članstvo i prijatelji kluba, pa se usaglašava sa kalendarom tradicionalnih velikih akcija na koje se uvek ide, kao i tradicionalnih akcija koje klub organizuje. Koncept Preslapa je da izvodi masovne akcije, što znači da u godišnjem planu najveći broj akcija se planira tako da budu pristupačni većini rekreativaca, početnika, kao i iskusnim planinarima. Na skoro 80 posto akcija Preslapa može da krene i neko ko nije u kondiciji, to su uglavnom akcije u okolini Niša. Ostalo su mnogo zahtevnije, visokogorske akcije širom Balkanskog poluostrva.
Iako je pogled sa svakog vrha uglavnom najupečatljivija slika koja se sa svakog planinarenja ponese kući, dolazak na vrh ne bi trebalo da bude jedini cilj, posmatrajući to sa sportskog gledišta.
Ovo je naročito bitno zbog toga što planinarenje u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno, pa se uspehom smatra i svaki odlazak u prirodu i upoznavanje sa lepotama krajeva kroz koje se prolazi, sa istorijskog i geografskog aspekta.
“Pobednik je svako ko makar pokuša, pređe određeni deo staze i vrati se u selo iz kog je krenuo, a da se pre toga nije bavio planinarenjem. Pored pešačenja, jako je bitno upoznati područje kroz koje se prolazi. Tu je mnogo elemenata sa geografskog aspekta – kom planinskom masivu koje područje pripada, da li neka reka tu izvire, da li je neko hidrografsko razvođe, da li su neki specifični klimatski uslovi… Sve je to zanimljivo čuti, treba praktično preslikati udžbenik geografije na teren”, objašnjava Miroslav Dokman, predsednik Planinarskog društva Preslap iz Niša i dodaje da je jednako bitan i istorijski apsekt, koji zajedno sa geografskim čini edukativni aspekt planinarstva.
Kako kaže, ovaj niški klub je nekoliko godina organizovao planinarsko-edukativne akcije u okolini Niša, koje su bile namenjene svim građanima, pa se tako odlazilo na Seličevicu,
organizovale se ture u čast oslobodilaca Niša i obilazila se neka područja, na kojima su se odigrali važni istorijski događaji. Na tim mestima se zastajalo, i uz pomoć članova društva koji su istoričari, prezentovala se istorijska važnost baš tog predela. “Na primer, kada idemo na severni obod Niša, od Matejevca prelazimo preko Čegra, a svi znamo koliko je važna bitka koja se odigrala na Čegru. Zatim prelazimo na Vinik, za koji istoričari kažu da čuva sve istorijske tajne, odnosno ključeve Niša, od antičkog do savremenog doba. Obavezno pomenemo i to da je na Viniku bilo elitno naselje starog Naisusa, da je baš preko Vinika turska vojska zadala ključni udarac srpskim ustanicima 1809. godine u boju na Čegru, kada je preko onih laguma koji su povezani od Tvrđave preko Gradskog polja, iznela glavninu opreme i pojačanje u ljudstvu. Lepo je videti te ostatke laguma, iako je žalosno što nisu u dobrom stanju i što se ne čuvaju kako treba. Odlazi se i u selo Hum, na Humsku čuku, gde su otkriveni ostaci jednog od najstarijih naselja u ovom delu Evrope, još iz doba neolita. Sve ovo postoji samo u okolinu Niša. Hodanje do vrha i povratak ovom trasom, bez ukazivanja na istorijske značaje predela pored kojih prolazimo, bilo bi skroz drugačije i bili bismo potpuno neispunjeni”, priča Dokman.
Slična istorijsko-geografska bogatstva postoje gotovo na svakoj planini na jugu Srbije – i u okolini Vranja, oko Vlasinskog jezera, u lužničkom, u pirotskom kraju…
“Svake godine se krajem marta odlazi na Tumbu, čuvenu planinu u okolini Crne trave, gde se odigrala bitka na Tumbi, 1913. godine u Drugom balkanskom ratu, i gde je po nalogu kralja Aleksandra 1931. podignut spomenik koji i dan danas posećuju potomci učesnika bitke. Veoma je važno da se, gde god se ide, pronađe zbog čega je to područje važno za zemlju ili šire i da kroz akciju osmislimo priču koja iz koje će učesnici nešto naučiti”.
Prema rečima našeg sagovornika, Niš ima izvanredan geo-strateški položaj i okružen je planinama. Najveći deo planina u Srbiji pripada gromadnim planinama rodopskog tipa. Pored toga, postoje tri mlade, venačne planine koje imaju krečnjake i sadrže stene. To su planine Greben, Veliki krš u okolini Bora i Suva planina u neposrednoj okolini Niša.
“Ne bez razloga, Suva planina je nazvana Alpima Srbije, a to je izgovorio naš naučnik Jovan Cvijić. I zaista je drugačiji doživljaj kada se hoda Suvom planinom i po konfiguraciji
terena, i po slikama koje vidimo svuda gde se okrenemo. Ostale planine su slične – prolazi se kroz šumu, pa se prelazi na predeo pašnjaka, a vrhovi planina su obli. Međutim, vrhovi Suve planine su, kao na Alpima, oštri”.
U okolini Niša ima dosta planina koje su pogodne za početak planinarenja – Kalafat, zatim Seličevica, koja ima i veliki istorijski značaj jer, kad god je Niš bio okupiran, uvek je jedan pravac oslobođenja išao preko Seličevice.
“To je niska planina koju vidimo iz grada, čak su i neki delovi grada na njoj, mala planina po površini, ali ima izvanredan položaj, nije ni čudo što je u Drugom svetskom ratu nemačka vojska baš na njoj izgradila relej i centar za reemitovanje signala i vezu sa Severnom Afrikom. Od tog objekta nije ostalo gotovo ništa, a mogao bi da bude interesantan turistima. Svaka planina u okolini Niša prosto šalje pozivnicu i onima koji se aktivno bave planinarenjem da se stalno vraćaju, ali i početnicima i omladini da upravo tu naprave neke prve korake”.
Planine koje se moraju posetiti
Prema preporuci našeg sagovornika, prva na listi planina koje su po svojim karatkeristikama jedinstvene je planina Rtanj, zbog svog pravilnog oblika piramide.
“Rtanj ima jedinstveni oblik, ali položaj, jer 1000 kilometara severnije od Rtnja ne postoji viša tačka. On je najjužniji vrh Karpata, a onda čak tamo negde u Slovačkoj ili Poljskoj, kada bi se povukla prava linija preko Pomoravlja i preko Panonske nizije, ne postoji viša tačka od Rtnja. Zatim, treba svakako posetiti sve planine u okolini Niša. Nisu teške, a prelepe su.
Pored toga, svakako preporučujem jednu nisku bisera – planine oko Vlasinskog jezera, a to su Čemernik, Vardenik, Besna kobila. Besna kobila i Vardenik po visini odudaraju od svoje okoline, i kada se ode na vrh Veliki Sterešer, Vlasinsko jezero se vidi kao na dlanu, ali se vide i planine u Bugarskoj, ceo venac Suve planine, Šar planina… Popeti se na taj vrh svakako ispuni svakog planinara”, preporučuje Dokman.
Što se tiče inostranstva, svakako treba posetiti planine u Bugarskoj, jer su skoro sve su više od 2000 metara, ali i zbog toga što je planinarenje u Bugarskoj jako razvijenono, tamo se mogu videti ljudi koji porodično odlaze na planine, bez posebne organizacije od strane planinarskih društava. Slično je i u Sloveniji.
Upoznavanje mladih sa okolinom kroz planinarenje
Od velikog je značaja da se što više mladih zainteresuje za planinarenje, smatra Dokman.
Pored toga što će im to pomoći da se pravilno razvijaju i odrastaju, značajno je i po tome što će tako učiti o svom gradu i okolini. Glavnu ulogu u animiranju mladih svakako imaju prosvetni radnici, roditelji, ali i planinarska društva.
“Vrlo je aktivna planinarska sekcija OŠ Radoje Domanović, i to učenici od 5. do 8. razreda, na čelu sa profesorom Vojinom Nikitovićem, koji animira decu, školsku upravu i roditelje. Deca su zainteresovana za geografsko-istorijski aspekt priče, uključuju se, pitaju i vrlo su aktivnii. Oni odlaze na Kusaču, na Gradac i još mnoge vrhove u okolini Niša. To je prilika da se neke stvari koje se uče na časovima, dožive sa neke istorijske distance od veka ili dva”.
