Da li opremiti se za planinu znači nužno potrošiti na to mnogo novca? Ovo je pitanje na koje traže odgovor mnogi koji razmišljaju o planinarenju, a zbog koga neki unapred odustaju, smatrajući da je ovo jedan od skupih hobija. Da li je to zaista tako i čime se zapravo treba voditi u odabiru početne, ali i opreme koje ćemo koristiti kako se razvijamo kao planinari, razgovarali smo sa Vanjom Ćirić iz Outdoor tested tima.
Prema njegovom mišljenju, ne treba ulagati mnogo u opremu onaj ko tek kreće na planinu i ne zna da li će time nastaviti da se bavi. Najviše novca treba potrošiti na jaknu i cipele, a treća stvar koja je jako bitna u svim fazama planinarenja je aktivni prvi sloj. Te tri stvari osiguravaju uživanje na planini. 
“Aktivan prvi sloj, dobre cipele, dobra jakna, navlačne pantalone, solidan ranac i štapovi – sa ovom opremom se u Srbiji može planinariti gde god poželimo. Jedina razlika u tome da li će ćemo u prirodi biti jedan, tri ili pet dana je da li će ranac biti 20, 40 ili 70 litara. Kod nas stvari nekada idu u nekom drugom smeru – prvo što će planinari kupiti je aluminijumska ili neka druga dobra boca za vodu. Druga stvar su kamašne, treća verovatno štapovi. A sve vreme će hodati u nekim patikama, zagrtati se nekim najlonom i gledati u nebo da li će biti nekog nevremena”.
Dobra jakna ne mora biti preskupa
Jakna je vrlo bitna dok boravimo na planini, kako ne bismo pokisli, ili kako nas ne bi produvao vetar. Što se tiče kiše, kabanica je često kompromisno rešenje, ali je naš sagovornih veliki protivnik ovog, svima gotovo obaveznog, detalja prilikom pakovanja za planinu.
“Koliko god je skupo platili, to i je i dalje jako loš materijal i vi ćete verovatno više biti mokri ispod kabanice, nego preko. Tako da je dobra i kvalitetna jakna mnogo bolje rešenje od kabanice. Ne mora ona da košta 500, 600 ili 700 evra. Za stotinak evra, čak i manje, može da se nađe jakna koja će biti dobra za jednodnevne ili vikend izlete. Jaknu treba birati u zavisnosti od toga koliko vremena planirate da provedete u prirodi, a s druge strane od toga gde želite da idete”, savetuje Vanja.
Kako planinari uglavnom počinju jednodnevnim izletima i kako u početku ispituju da li će im planinarenje prijati i da li će se u tome naći, treba najpre nabaviti jeftiniju i jednostavniju opremu.
“Ali, kada se kasnije krene u nešto ozbiljnije, imaćete i potrebu za boljom i skupljom opremom, ali je to normalno, jer ste odlučili da ćete se time baviti. Ja to uvek poredim sa pecanjem – na početku smo svi na moru pecali na običnom najlonu na prstu, ali ako smo se zaljubili u pecanje, onda smo kroz vreme kupovali sve skuplju i skuplju opremu, iako i dalje možemo da pecamo i na prst”.
Poenta sa jaknama je, kaže Vanja, vrlo jednostavna – ona mora da ima membranu, koja joj pomaže da bude vodootporna, vetrootoporna, ali i paropropusna. Ako za to postoje klimatski uslovi, znoj koji je u parnoj fazi, treba da ima mogućnost da prođe kroz janu i izađe napolje. “Ljudi uglavnom greše jer kupuju malo veću jaknu, kako bi ispod nje mogli da obuku više stvari. Ali, kada je jakna veća, taj sloj vazduha koji se nalazi između, sprečava znoj da u obliku pare dođe do unutrašnjeg sloja jakne, da bi kroz membranu izašla napolje. Ukratko, ako imate veću jaknu, para od znoja će se kondenzovati, i bićete mokri ispod jakne. Zato, slojevi treba da budu što bliži jedni drugim”.
Pamučnu odeću na planini treba izbegavati
Ono što će nam stvarno sačuvati zdravlje na planini je prvi sloj koji ide do tela, tvrdi Vanja. Čak i rekreativni planinari moraju da znaju za jedno pravilo koje je za njega zakon – ukoliko imamo jaknu koja je vodootporna, ispod nje ne smemo da nosimo pamuk.
“Možete da imate jaknu od 2500 evra, a ispod imate pamučnu majicu, ta jakna nema nikakvu funkciju. Iako ljudi uglavnom imaju predrasude prema sintetici, kvalitetna sintetika je najbolja za prvi sloj do tela, odnosno kombinacija vune i sintetike. Vuna je mnogo bolja za leto, nego za zimu, što je velika predrasuda”, savetuje Vanja i dodaje da je svila još jedan materijal koji je preporučljiv za sloj odeće koji ide tik uz telo.
Kako je nastao Outdoor tested?
Kod Vanje Ćirića ljubav prema prirodi traje od ranog detinjstva. Kako kaže, pre 30-ak godina ga je prijatelj pozvao na planinu, da treniraju pse da vuku sanke. Od tog trenutka je on duboko u outdoor opremi, jer ljudi koji toliko borave u prirodi su interesantni za testiranje opreme. 
Firme iz različitih delova sveta su im davale svakojaku opremu da testiraju, polako je počeo da planinari, završio alpinističke, speleološke kurseve, a sve vreme radio u firmi koja prodaje alpinističku opremu. Kako je konstantno u testiranju i korišćenju opreme, sa najbližim krugom ljudi su došli na ideju da svoje znanje treba da podeli sa drugima, jer je u industiriji i dobija informacije do kojih planinari ne mogu da dođu. Počeli su da snimaju videe o opremi i tako sada imamo veliki broj jako korisnih tutorijala o opremi koji su korisni svim ljubiteljima planine.
Cipela glavu čuva
Jedna od najvažnijih delova opreme svakako su cipele, koje moraju da budu udobne, da se u njima lepo hoda, da se ne oseća podloga. Kako Vanja kaže, dobrim cipelama se ne čuvaju samo stopala, već cele noge, kolena i kukovi. Oko cipela postoji gomila zabluda, ali najbitnije od svega je da se pronađe broj cipela koji odgovara nozi. Najveću grešku ljudi prave zbog toga što širinu obuće jure dužinom.
“Ti probaš cipelu, napred ti je OK, ne dodiruju prsti, ali te steže sa strane. Šta čovek uradi – potraži veći broj. Druga zabluda koju ljudi imaju da će planinarska cipela da se razgazi, što se nikada neće desiti. 
Zbog toga je jako bitno izmeriti stopalo, i to na uređaju koji je predviđen za to. Većina radnji ih ima, ali ih moramo tražiti, jer ih uglavnom ne nude. I ne možemo sami sebi izmeriti stopala. Na tu izmerenu dužinu treba dodati 5-7mm, maksimalno centimetar (ali to izbegavati), probati cipelu te dužine, ako ti odgovara širina, to je to. Ako ti ne odgovara širina, menjaj model, ne broj”.
Druga važna stvar kod izbora obuće je pitanje za šta nam je cipela potrebna. Nažalost, nema univerzalnih cipela, zato i postoje kategorije – treking, hajking, bekpeking, alipinizam, do 6000 i do 8000 metara.
“Naravno, naši ljudi bi jednim cipelama da pokriju sve, od Avale do Everesta, i ja ih razumem, najveći problem je novac. Ali, isto tako, ne možeš istim štapom pecati male bele ribe i ajkule. Zato postoji razvoj planinarstva koji se nažalost kod nas često preskače, pa ljudi idu prvo kolima do Avale, pa bi odmah zatim da penju Očnjak. To tako ne može. Treba da se sazre kroz sopstveno iskustvo, pa i kroz opremu”.
Vanja objašnjava da postoje cipele sa vodootpornom membranomi i bez nje. Cipele se još dele na cipele za proleće/leto/jesen i one za zimu. Drugačija je vodonepropusnost, drugačije su konstruisane, jer cipele za zimu imaju jedan dodatni termoizolacioni sloj koji omogućava da bljuzgavica i rastopljen sneg ne prođu kroz membranu cipela. 
“Imati dobru opremu nije biti maneken na planini, već ti to pomaže da uživaš. Ima opreme koja je prelepa, ali ti je svakako umažeš i ne treba da te opterećuje kako ona izgleda, već koliko je funkcionalna”.
Održavanje planinarske opreme jednako je bitno kao i odabir pri kupovini
Sva oprema koja ima membranu mora da se održava na poseban način i uglavnom sve piše na etiketi. Većina jakni koje imaju membranu mogu se hemijski čistiti isključivo suvim postupkom, čega u Srbiji nema, zato treba izbegavati hemijsko čišćenje. Kući se treba držati temperature od 30 stepeni, maksimum 40, ali sa 30 nikada nema opasnosti za grešku.
“Moja preporuka je pranje jakne u kadici, tako što će se potopiti u mlakoj vodi. Na tržištu postoje deterdženti koji se koriste za pranje opreme sa membranom i mogu se naći u prodavnicama planinarske opreme. Na njima najčešće piše gore-tex, kao najčestija membrana. To mora da piše, nemojte da verujete nekom ko vam kaže. Ti deterdženti su gotovo uvek tečni, ne praškasti, jer praškasti imaju gomilu supstanci koje mogu zapušiti membranu. To verovatno neće uticati na vodootpornost, ali hoće na paropropusnost, odnosno na disanje, što mislim da je mnogo važnije od vodootpornosti”.
Pored toga, postoje membrane koje vole više ili manje da se peru. Materijali od kojih se prave jaken uglavnom imaju tri sloja – gornji koji se pere da bude čist, membranu koju treba paziti da se ne zapuši i neki oblik zaštite iznutra.
“Sam spoljni sloj ima vodoodbojnost, hemijski nanetu tokom proizvodnje. Prečestim ili pogrešnim pranjem, taj sloj će se isprati. Zbog toga postoji sprej za membranu koji treba naneti na jaknu posle svakog pranja. Pored praška, postoji nešto još bitnije – ono što jaknu hemijski momentalno uništava je omekšivač. To čak može uraditi i omekšivač koji je ostao u mašini od prethodnog pranja”.
Blatnjave cipele po dolasku sa planine gotovo uvek idu ruku pod ruku sa srećom i osmehom koji nam planina navuče na lice. Za ovu situaciju Vanja ima dve solucije.
“Prvi način, koji je preporučljiv ukoliko imamo tehničko kupatilo ili česmu ispred kuće, je uzeti malo blažu četku za ribanje i oprati blato. Drugi način – ostaviti da se osuši, iščetkati blato, i onda oprati. Samo prašnjave cipele je OK obrisati vlažnom magičnom krpom, ali se s vremena na vreme moraju oprati i impregnirati”.
Što se impregnacije tiče, postoje dva tipa – na vlažno i na suvo i mora se pratiti uputstvo za upotrebu. Kada se obuća impregnira, onda je ciklus održavanja završen. Nikako ne impregnirati prljavu obuću, jer će se vezati na prljavštinu i otpasti.
Kupovina odeće u second hand-u
Opšte je poznato da većina planinara veliki do svoje opreme nabavlja u prodavnicama polovne odeće. Od Vanje saznajemo o čemu moramo voditi računa kada kupujemo u ovakvim radnjama. 
“Ja nemam ništa protiv da se jakna kupi u second hand-u, ako je ta jakna nova iz ovogodišnje ili prošlogodišnje kolekcije. Ne zato što sam fensi i pomodar, nego sve ima svoj rok trajanja, pa i membrana ima svoj rok trajanja. Čak i ako neđemo jaknu koja je iz ovogodišnji ili prošlogodišnji model, ne znamo kako je održavana, da li je taj lik opravo u mašini i na koji način”.
Kako kaže, skroz je OK kupovati u komercijalnim i second hand radnjama sve što ne mora da ima tehničku specifikaciju, i mogu se kupovati komercijalne marke poput – Qechua, McKinley…
“Ali jakna, šator, cipele, odnosno ono što mora imati tehničku specifikaciju, to je malo problematično jer, kada je u pitanju second hand, ne znamo kako je održavano, a što se tiče lošijih brendova, ne znaš kvalitet”, upozorava Vanja.