Planinarski savez Srbije ove godine obeležava 125 godina organizovanog planinarstva. Iako broj registrovanih planinara danas nije najveći u istoriji, utisak je da planinarenje nikada nije bilo prisutnije u javnosti. Predsednik Planinarskog saveza Srbije smatra da je upravo sada trenutak da klubovi postanu vidljiviji, organizovaniji i finansijski održiviji, kako bi odgovorili na rastuće interesovanje građana za boravak u prirodi.

„Pre svega možemo da se pohvalimo dugotrajnošću i time što je Savez preživeo sve ono što je i ova država preživela u poslednjih 125 godina. Delili smo praktično istu sudbinu. Posebno se u poslednjih nekoliko godina vidi napredak u našim sportskim disciplinama i u radu Saveza kao takvom“, kaže Nenad Lečić, predsednik PSS-a.

Iako trenutni broj članova još nije dostigao istorijske rekorde, interesovanje za planinu je veliko i neprestano raste u poslednje vreme. Zadatak PSS-a jeste da okupi i ljude koji se individualno bave planinarstvom, a klubovi moraju da postanu vidljiviji i dopadljiviji široj populaciji jer, kako kaže Lečić, klupsko planinarenje donosi mnogo više od samog odlaska u prirodu.

„Moramo da pozovemo ljude da nam se pridruže i da shvate zašto je klupski model planinarstva bolji od individualnog. Ako ništa drugo, steći će osnovnu planinarsku obuku, a možda je jednako važan i socijalni faktor. Upoznaće mnogo ljudi sa sličnim interesovanjima, sa kojima kasnije mogu da dele vreme u planini, bez obzira na to da li su članovi istog kluba.“

Funkcionisanje klubova nikad nije bilo izazovnije

Govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju planinarska društva, ističe da problem nije samo u ljudskim kapacitetima, već i u finansijama.

„Zakon o sportu stavlja na ramena svake sportske organizacije mnogo obaveza. Pratiti sve to i uspešno upravljati organizacijom nije jednostavno. Ali ako pričamo o finansijskom aspektu, rezultati su poražavajući. Naši klubovi funkcionišu sa budžetima od svega nekoliko stotina hiljada dinara godišnje. To nije dovoljno za ozbiljniji razvoj, za značajnije sportske rezultate, a kamoli za rad na planinarskoj infrastrukturi, domovima i drugim većim projektima.“

Zbog toga smatra da je potrebno promeniti način razmišljanja o finansiranju rada klubova.

„Naša organizacija će se i u budućnosti oslanjati na volonterizam i to se sigurno neće promeniti. Međutim, organizacija mora da se posmatra kroz prizmu održivosti i da pronađe način da obezbedi dodatna sredstva. Ne zbog samih finansija, već zbog ciljeva koje želimo da ostvarimo. Finansije su sredstvo, a ne cilj.“

Kao primer navodi iskustva planinarskih organizacija iz Slovenije.

„Model volonterizma je veoma sličan našem, ali oni mnogo bolje uređuju sistem unutar klubova upravo zato što su ga na održiv način zaokružili. To nisu ogromni budžeti, ali su dovoljni da organizacija može normalno da funkcioniše.“

Projektno finansiranje kao održiv model 

Jedna od mogućnosti za razvoj jesu projekti i međunarodna saradnja. Predsednik Saveza i sam ima iskustva u pripremi i realizaciji projekata finansiranih iz fondova Evropske unije.

„Planinarstvo nije samo sport. Ono je i zaštita životne sredine, i bezbednost u planini, i aktivni turizam. Upravo zbog toga postoji mnogo mogućnosti za projektno finansiranje. Kada pripremate evropske projekte, važno je da pronađete dobre partnere. Na jugu Srbije to su najčešće organizacije iz Severne Makedonije i Bugarske. Takvi projekti zahtevaju ozbiljnu administraciju i podršku institucija koje imaju iskustva u regionalnom razvoju.“

U narednom periodu Savez planira aktivnosti koje bi klubovima približile mogućnosti projektnog finansiranja.

„Neće to biti klasične obuke. Više želimo da zainteresovanim ljudima pokažemo kako izgleda jedna projektna aplikacija, šta evaluator očekuje da vidi i šta sve dolazi nakon odobravanja projekta. Lepo je dobiti novac, ali je jednako važno pravilno ga utrošiti i administrativno ispratiti.“

Društvene mreže klubova moraju zaintrigirati buduće planinare

Posebnu pažnju, smatra Lečić, klubovi moraju da posvete svom predstavljanju u javnosti.

„Pojavljuje se mnogo neformalnih organizacija koje zahvaljujući kvalitetnoj promociji na društvenim mrežama uspevaju da privuku veliki broj ljudi. Naši klubovi bi morali više da vode računa o tome kako izgledaju na društvenim mrežama. Naravno da je kvalitet aktivnosti najvažniji, ali današnje vreme zahteva da ono što radite bude predstavljeno na pravi način.“

Dodaje da fotografije i izveštaji namenjeni isključivo članovima često nisu dovoljni da zainteresuju novu publiku.

„Objavimo pedeset fotografija koje su vrlo slične jedna drugoj i to više nije interesantno gotovo nikome, osim nama koji smo bili tamo. Potrebno je razmišljati drugačije“, navodi predsedin PSS-a i dodaje da je jedan od ciljeva ove krovne organizacije da se približe rekordnim brojkama iz sedamdesetih godina, kada je bilo više od 30.000 registrovanih planinara u našoj zemlji. 

Jedan od razloga zbog kojih bi svako trebalo da se okuša u planinarenju je to što će mu ovaj vid boravka u prirodi sigurno promeniti život. Iako ga je, nakon što je u planinu pobegao od rada u kancelariji, trenutno angažovanje u PSS-u vratilo donekle u kancelariju, planina je mesto na koje se vraća kad god ima priliku. 

„Kada jednom uđete u taj svet, planinu živite na svoj način. Nije važno da li ste visokogorac ili, kako mi u šali kažemo, livadar. Važno je da kvalitetno vreme provodite u prirodi. Priroda je odličan alat da mlade naučimo šta je stvaran život i da ih makar na neko vreme otrgnemo od virtuelnog sveta.“