Srbija ima 183 planine i 3.250 vrhova, što je jedan od rezultata višegodišnjeg istraživanja prikazanih u knjizi „Planine i planinski vrhovi u Srbiji“, koju je napisao predsednik Planinarskog saveza Srbije (PSS) Iso Planić, uz pomoć velikog broja planinara iz cele zemlje. Nažalost, ove brojke su promenljive, što je posledica devastiranja planinskih područja, a Venčac je jedan od primera na kojima se to vidi.
„Ovaj vrh je imao 659 metara nadmorske visine, pre nego što su ga minirali i razorili. Nažalost, u Srbiji ovog vrha više nema, treba da menjamo geografske karte – uništili smo jedan planinski vrh miniranjem zbog rudarenja. Jedna planina je promenila svoju nadmorsku visinu“, kaže Iso Planić.
Prema njegovim rečima, najveći problem sa kojim se priroda suočava je ljudska pohlepa. Kako kaže, ova zemlja može da podnese naše potrebe, ali ne i našu pohlepu.
„Reći da ne treba da bude rudarenja je nerealno, ali to treba da se uradi tako da je u skladu sa našim potrebama, uz sagledavanje potreba naše dece i svih budućih generacija. Ako želimo da funkcionišemo kao civilizovani ljudi, mora da bude i seče šuma i rudarenja. Ne živimo tako daleko od država u kojima je ova problematika uređena na način koji je u interesu i zajednice i budućih pokolenja.“
Odgovornost za očuvanje prirode je na svima nama
Prema rečima predsednika Planinarskog saveza Srbije, nije nemoguće pomiriti potrebe razvoja i očuvanje životne sredine, što pokazuju brojni primeri iz prakse.
„Ovde je reč o tome da svi zajedno moramo biti odgovorni, svako mora da uradi ono što je do njega. Ja, ako sam pušač, ne treba da bacam pikavac i da ostavljam smeće za sobom u prirodi, a preduzetnik treba da pazi na prirodu na neki drugi način. Nepotrebne mini hidroelektrane ne treba graditi, jer ničim ne doprinose ni očuvanju prirode, ni našem prosperitetu, naročito u uslovima klime u našoj zemlji, gde nema dovoljno ni padavina, ni površinskih voda, ni tokova“, naglašava Planić.
Uloga planinarske zajednice u očuvanju prirode je velika i trebalo bi da je koriste oni koji utiču na donošenje odluka.
„Planinari su najveća ekološka patrola u Srbiji, jer svakog vikenda na stotinama lokacija hiljade planinara boravi u prirodi i uočava probleme na terenu. Oni imaju saznanja o promenama u prirodi koja nemaju ni institucije na takav način. Oni bi bili dobar saveznik svima onima koji u ovoj zemlji žele da se brinu o očuvanju prirode.“
Planinarski savez Srbije stalno izdaje saopštenja o velikim problemima u prirodi, kaže Planić, kako povodom rudarenja u Jadru i Istočnoj Srbiji, tako i povodom izgradnje mini hidroelektrana, vidikovca na Kablaru i mnogim drugim pitanjima.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Vidimo se u EU“, koji sprovodi NKD u partnerstvu sa organizacijama Proaktiv i Odbor za ljudska prava Niš, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Knjiga kao rezultat višegodišnjeg istraživanja
Ideja o knjizi rodila se zbog potrebe koju je planinarska zajednica imala početkom 21. veka, u pokušaju da se razvije vrednovanje rezultata u planinarstvu, jer je od 1997. godine PSS član Sportskog saveza Srbije. Da bi se rezultati vrednovali, bilo je potrebno da postoji registar sportskih terena, a za planinare su to planinski vrhovi, kao što su za fudbalere fudbalski tereni.
„Popis planinskih vrhova počeo je 2010. godine, a pomogli su mu mnogi planinari iz svih delova Srbije. Prvo izdanje izašlo je 2012. godine. Tokom rada ukazala se potreba da se definiše pojam planinskih vrhova, ali i pojam planina, kao i da se naprave trekovi do vrhova. U knjizi je objavljen samo deo kompletnog prikupljenog materijala – fotografije, tabele, opisi planina i trekova do vrhova“, objašnjava Planić.
O autoru
Iso Planić je pre svega zaljubljenik u planinarenje, kome je posvetio život. Profesor je geografije, aktuelni predsednik PSS-a, skoro 30 godina licencirani planinarski vodič koji vodi grupe od Južne Amerike do Mont Everesta. U svoj planinarski dnevik beleži preko 80 alpinističkih uspona, a na najviši – Mont Everest popeo se 2005. godine. Potpisuje preko sto stručnih radova na temu planinarenja, a ova knjiga, koju izdaje Komshe, rezultat je višedecenijskog planinarskog iskustva.
Srbija nije zemlja izrazito visokih planina
U knjizi je posebno obrađen manje poznat pojam prominencije, koja se u geografiji definiše kao razlika između visine vrha i visine najviše tačke u podnožju sa koje se započinje uspon.
„Najprominentniji vrh na teritoriji Srbije je Midžor, koji ima prominenciju od 1.475 metara. Odmah iza njega je Pančićev vrh. Na svetu postoji lista vrhova koji imaju prominenciju višu od 1.500 metara i to je lista najznačajnijih vrhova na svetu. Nijedan u Srbiji nema takvu prominenciju, što nam govori da Srbija nije zemlja izrazito prominentnih vrhova“, zaključuje Planić.
Kada je reč o nadmorskoj visini, svega šest vrhova u Srbiji viši su od 2.600 metara (računajući i teritoriju KiM), dok je najviše onih između 500 i 1.500 metara.
Osim veoma značajnih i za planinare korisnih informacija o planinama raspoređenim po regionima, knjiga sadrži i veliki broj profesionalnih fotografija sa planina u Srbiji, koje su planinari ustupili za potrebe ovog izdanja.
Na pitanje koja planina i koji vrh su za njega najlepši u Srbiji, posle mnogo razmišljanja Iso Planić navodi da je to vrh Tri čuke na Staroj planini, koji bi, kako kaže, trebalo da poseti svako ko odluči da planinari u našoj zemlji.
Ovaj materijal napravljen je uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovorno Udruženje ljubitelja prirode VRH i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.