Sve je više interesovanja za planinarenje, pešačenje i uopšte boravak u prirodi. Ipak, to ide znatno sporije nego što bi trebalo, u odnosu na način na koji većina ljudi danas živi, smatra jedan od velikih promotera života u prirodi i sa prirodom Jovan Memedović, autor i voditelj emisije Sasvim prirodno.
“Mladi su polako počeli da se bude, ali još uvek nismo neka nacija koja može da se pohvali da smo vikendom na planinama ili u šetnji prirodom, nego smo više po tržnim centrima, moramo to da priznamo. Ali se polako menjamo, ljudima treba samo dati što više informacija, treba ih nekako animirati, ‘napadati’ ih pričom o prirodi. Neki ljudi se povedu trendom, kao ja ću da se obučem u safari stilu, pa ću malo da odem u prirodu i tako to počinje. Još uvek na planinama, i u prirodi uopšte, ne vidim mnogo ljudi. Vidim neke starije ljude koji malo prošetaju i brzo potraže kafanu”, kaže Memedović.
Boravak u prirodi za njega je mnogo više od posla, sastavni je deo njegovog života.
“Ja sada više živim u selu nego u gradu. To sam sanjao i to mi se ostvarilo, iako sam rođen u gradu. Ljubav prema prirodi sam nosio od malih nogu, i onda je bilo logično da se tome posvetim. I da ne radim moje emisije, da mi to nije posao, ja bih se time bavio – prirodom i životom u prorodi”.
Vreme i okolnosti u kojima živimo utiču na naše svakodnevne navike, a samim tim i otuđenjem od prirode.
“U poslednjih 10 ili 15 godina, od kada su nas napale društvene mreže, odrodili smo se od prirode, i to kreće još od ranog detinjstva. I sad će se to teško ispraviti, deca su vezana za telefon, a ne za šumu, a prirode se plaše. Plaše se i roditelji, pa ne smeju da ih puste u prirodu. Oni se plaše iz dva razloga – da im se deca ne isprljaju i možda da ih neki insekt ne napadne, komarac ili krpelj. U takvom vremenu živimo”, kaže Memedović i dodaje da sve veća ponuda opreme za boravak u prirodi je već dobar korak ka promociji odlaska na planinu ili prirodu uopšte.
Na pitanje koja je planina u Srbiji najlepša, Jovan Memedović gotovo bez razmišljanja odgovara da je za njega to Stara planina.
“Ona je potpuno neistražena i predivna, gde god da se okreneš. Odmah posle toga je Tara, koja je moja planina. Tamo najviše vremena provodim, jer imam brvnaru. Ona je predivna, ali je Stara planina takoreći još uvek netaknuta, a ima toliko prostora, toliko napuštenih sela, predivnih predela, pa i ljudi i koji čuvaju, gaje stoku. Ipak bih nju stavio na prvo mesto”.
Boravak u prirodi, osim trenutnog zadovoljstva, pruža i dugoročnije benefite, zbog kojih postajemo i bolji ljudi. To je ono što društvu danas nedostaje, smatra Memedović.
“Nikada nam priroda nije bila potrebnija nego sada. Život u gradu je postao užasno nezdrav, stresan i prosto ne podiže ljude u humanom i ekološkom duhu, nego obratno. Ovde ljudi iz centra grada nemaju pojma kako je onima na planini, niti ih je briga da li će da bude rudnik tamo gore, da li će da im uništi pašnjake i istera sa ognjišta. O tome ovaj koji živi na Dorćolu nema pojma. To je velika razlika i bilo bi dobro da svi imamo tu svest o neophodnosti očuvanja prirode”.