Izmene Prostornog plana Grada Niša, koje su u jednom trenutku predviđale ucrtavanje istražnog polja „Studena Cu i Au“, pokrenule su jednu od najglasnijih građanskih reakcija u Nišu u poslednjih nekoliko godina. Među onima koji su se brzo i jasno organizovali bila je i planinarska zajednica – kroz reagovanje planinarskih društava, ali i njihovih članova pojedinačno, koji godinama borave na Suvoj planini i poznaju je bolje nego što to mogu da pokažu bilo kakva planska dokumenta.
Za planinare, Suva planina nije samo prostor za rekreaciju. Ona je teren na kome se stiče iskustvo, razvija odnos prema prirodi i gradi svest o njenoj osetljivosti. 
Upravo zato, planinarski klubovi iz Niša i okoline podneli su primedbe na Nacrt Prostornog plana, ukazujući na ozbiljne rizike koje bi geološka istraživanja i potencijalna eksploatacija rude mogli da imaju po izvorište Studena i čitav ekosistem planine.
Planinari su prirodni čuvari planine
Planinarski klub „Železničar“ iz Niša reagovao je organizovano i jednoglasno. Kako ističe predsednik kluba Svetozar Dimitrijević, odluka da se podnese primedba nije bila formalna, već proistekla iz iskustva članova.
„Mi planinari te predele stalno posećujemo i poznajemo ih u svim godišnjim dobima. Vidimo izvore, potoke, šume, livade i svedoci smo koliko su ti sistemi osetljivi. Baš zbog tog neposrednog iskustva nameće se obaveza da reagujemo.“
U primedbi PK „Železničar“ posebno je naglašeno da planirana eksploatacija bakra i zlata u blizini izvorišta Studena nosi visoke rizike po kvalitet pijaće vode, ali i po zemljište, vazduh, biljni i životinjski svet. Dimitrijević podseća da planinari ne nastupaju kao stručnjaci za prostorno planiranje, već kao ljudi koji decenijama borave na tom prostoru.
„Nismo stručnjaci za planiranje, ali smo ljudi koji poznaju izvore i staze. Smatrali smo da imamo obavezu da ukažemo na to da se u zaštićenim područjima odluke moraju donositi posebno pažljivo, jer su posledice dugoročne i nepovratne.“
Šta su podrazumevale izmene Prostornog plana Grada Niša?
Izmene Prostornog plana odnosile su se na ucrtavanje istražnog polja „Studena Cu i Au“, koje je obuhvatalo prostor izvorišta Studena, uključujući zone sanitarne zaštite. Ucrtavanje istražnog polja u planski dokument predstavlja prvi korak ka geološkim istraživanjima, bez kojih eksploatacija ruda nije moguća.
Prema objašnjenju prof. dr Slobodana Milutinovića, redovnog profesora na Fakultetu zaštite na radu u Nišu, upravo su planski dokumenti ključni jer „otvaraju vrata“ daljim procedurama, čak i kada se u javnosti govori da je reč „samo o istraživanjima“.
Da reakcija planinara nije bila izolovana, potvrđuje i broj primedbi koje su stigle tokom javne rasprave – nekoliko hiljada. Planinarska društva su u tom talasu bila deo šireg građanskog fronta, ali su se izdvajala po tome što su nastupala složno.
Predsednica PD „Suva planina“ Nela Petrović naglašava da se informacije u planinarskoj zajednici brzo šire, naročito kada je reč o zaštiti prirode. A ime kluba koji predstavlja nesumnjivo govori o tome koliko je ova planina za članove tog kluba važna.
„Mi smo zaljubljenici u prirodu i večiti borci. Rukovodstvo i svi planinari su istog mišljenja i istog stava. Nije ugrožena samo planina, ugrožen je i grad zbog izvorišta sa kog se snabdeva vodom.“
Petrović ističe da planinari osećaju posebnu odgovornost jer planinarenje u Nišu i okolini okuplja sve veći broj ljudi.
„Planinarenje postaje sport koji dostiže svoj vrhunac. Mi imamo energiju i ekološku svest i zato je važno da podignemo glas zbog prirode koju čuvamo za sledeća pokoljenja.“
Zašto je izvorište Studena bilo u centru pažnje?
Prema objašnjenju prof. dr Milutinovića, ucrtavanje istražnog polja u Prostorni plan predstavlja ključni korak ka budućoj eksploataciji, jer bez tog plana eksploataciona dozvola ne može biti izdata. Upravo zbog toga je javna reakcija u fazi planiranja bila presudna.
“Na taj način je poslat signal republičkoj vlasti, koja ima potpunu nadležnost dodeljivanja istražnih i eksploatacionih prava za eksploataciju mineralnih sirovina, da se Niš protivi istraživanjima u zoni zaštite vodoizvorišta Studena, pre svega zbog zaštite podzemnih voda kojima se prihranjuje ovo vodoizvorište, ali i zbog neosporno velikog ekološkog i turističkog značaja područja na kojima bi istraživanja bila vršena”, poručuje prof. dr Milutinović.
Pored ovog konkretnog rezultata, još je važnije saznanje da se niška javnost brzo mobilisala i postigla visok stepen jedinstva oko zaštite vode kao javnog dobra u uslovima kada je postojala očita pretnja da se javno dobro podredi interesima privatnog kapitala, smatra on.
Odlučan stav dolazi i iz PSK „Mosor“ iz Niša. Njihov predsednik Vladislav Cenić ističe da klubovi imaju društvenu odgovornost da budu jedinstveni i glasni kada je priroda ugrožena.
„Moramo javno reći NE svemu sa čim se ne slažemo i boriti se preko legalnih kanala protiv ugrožavanja prirode i njenih resursa.“
Cenić podseća da planinari koriste planine kao što sportisti koriste stadione, dvorene i slično da su to njihovi tereni.
„Boraveći u prirodi, mi smo svedoci velike neodgovornosti društva prema planinama i rekama. Zato moramo iskoristiti sav svoj uticaj, kao klub i kao pojedinci, jer smo možda svesniji važnosti očuvanja prirode od većine stanovništva.“
Šta podrazumeva novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je u izradi?
Prema rečima prof. dr Milutinovića, posebno je važno to što novi zakon predviđa da se strateška ležišta mineralnih sirovina (ili sirovine od posebnog interesa) uključe u prostorne i razvojne planove države/teritorija, da bi se osigurala bolja koordinacija između rudarskog i prostornog planiranja.
“U bliskoj budućnosti za istraživanja i eksploataciju prostorni plan potencijalno može postati formalni i sistemski preduslov. Moje je mišljenje da je ovaj nacrt Prostornog plana bio samo priprema za eventualno izdavanje eksploatacione dozvole (ako se ruda pronađe), odnosno za sâmo otvaranje rudnika u zoni vodoizvorišta i da je ovim promenama to, za sada, sprečeno. Ako se želi otvaranje rudnika i ako se poštuje zakon, moraće da se menja prostorni plan, što opet podrazumeva javnu raspravu, a sa ovim nivoom mobilizacije to će biti mukotrpan proces po investitora”.
Izmena Prostornog plana koja je izazvala buru
Prema Nacrtu Prostornog plana, istražno polje „Studena Cu i Au“ obuhvatalo je sâmo izvorište Studena, uključujući celokupnu zonu neposredne sanitarne zaštite izvorišta (zona I), veći deo uže zone sanitarne zaštite izvorišta (zona II) i deo šire zone sanitarne zaštite izvorišta (zona III), objašnjava prof. dr Milutinović
“Zemljište u području zaštite izvorišta vodosnabdevanja se, u skladu sa važećom zakonskom regulativom, štiti od namernog ili slučajnog zagađivanja i svih drugih uticaja koji mogu nepovoljno uticati na izdašnost izvorišta, prirodni sastav, kvalitet i zdravstvenu ispravnost vode obaveznim uređivanjem i održavanjem zona sanitarne zaštite; primenom i provođenjem mera zabrane, prevencije, sanacije, sprečavanja, kontrole i nadzora, zaštite i monitoringa stanja, što je u skladu sa Zakonom o vodama i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja”, obrazlaže naš sagovornik.
Ukoliko bi se vršila istraživanja, postoje opravdane pretpostavke da će u zonama sanitarne zaštite doći do značajnih negativnih uticaja po životnu sredinu, upozorava on. Pored negativnog uticaja na površini (degradacija i zauzeće površine, uklanjanje vegetacije, putevi, platforme, skladišni prostori, što menja mikroreljef, curenje ulja, maziva, hidrauličnih tečnosti iz bušačke opreme, prolivanje bušačke isplake) i mogućeg pokretanja erozije (ovo istražno polje se nalazi na visokoerozivnom području), istražne aktivnosti imaju veliki uticaj na zagađenje podzemnih voda.
“Bušenje može probiti akvifer i prouzrokovati mešanje voda iz različitih horizonata, ulazak bušačke isplake u podzemne vode, kao i transport kontaminanata kroz formirane pukotine”.
Mini hidroelektrane ostaju deo Prostornog plana
Prema rečima prof. dr Milutinovića, mini hidroelektrane imaju svoje značajno mesto u zelenoj tranziciji, koja Srbiju očekuje, hteli mi to ili ne. Ali treba voditi računa o uslovima koje treba da zadovolje pre svega vodotokovi na kojima se projektuju i tehnički zahtevi koje treba vrlo striktno formulisati i nadgledati.
“Ukoliko se pravilno projektuju i izvedu, mini hidroelektrane neće predstavljati opasnost po životnu sredinu i predele. Nažalost, svedoci smo da institucije u Srbiji ne rade dobro svoj posao i opravdane su strepnje da će korupcija i pohlepa nadvladati stručnost. Dobra stvar je što je u nacrtu Prostornog plana samo otvorena mogućnost za mini hidroelektrane, ali nisu definisane konkretne lokacije. Na svima nama je da pratimo dalje planerske aktivnosti i reagujemo na vreme ukoliko dođe do slučajeva kada se narušava životna sredina i javni interes”.
Zašto Suvu planinu posebno treba čuvati?
Područje Suve planine predstavlja jedan od najvrednijih i najosetljivijih prirodnih predela u jugoistočnoj Srbiji i zauzima veoma značajno mesto u Ekološkoj mreži Srbije, podseća prof. dr Milutinović. Njena vrednost proizilazi iz izuzetne geološke građe, endemične flore, retkih vrsta divljači i izrazito očuvanih prirodnih staništa.
“Suva planina ima priznati status značajnog područja za biljke (IPA), ptice (IBA) i leptire (PBA) i predstavlja jedno od najbogatijih botaničkih područja Balkana, na kome se nalaze staništa iz Priloga I Direktive o staništima EU, uključujući razne tipove subalpskih i mezofilnih pašnjaka. Zbog svega toga, Suva planina se nalazi na preliminarnim listama za budući NATURA 2000 kao područje od značaja za ptice, staništa i vrste”.
Kako je Ekološka mreža Srbije uspostavljena po Zakonu o zaštiti prirode (koji je u ovom slučaju lex specialis u odnosu na Zakon o rudarstvu i energetici), na njoj su zabranjene aktivnosti koje trajno narušavaju tipove staništa, što se posebno odnos na rudarske aktivnosti, infrastrukturne projekte i intenzivno korišćenje zemljišta, upozorava naš sagovornik.
“Treba posebno naglasiti da su ne tako davne aktivnosti razvojnog planiranja u Nišu prepoznale značaj ovog područja, tako da je, na primer, Strategija razvoja urbanog područja grada Niša i opština Svrljig, Merošina i Gadžin Han, usvojena 2024. godine, ovo područje namenili zoni sporta, rehabilitacije i zdravstvenog turizma”.
Važna pobeda, ali ne i kraj borbe
Izbacivanje istražnih polja „Studena Cu i Au“ i „Kopajska reka“ iz Nacrta Prostornog plana Grada Niša predstavlja značajnu pobedu građanske i planinarske zajednice. Ipak, prof. dr Milutinović upozorava da ova odluka ne znači trajnu zaštitu Suve planine. Kako ističe, svaki novi pokušaj eksploatacije morao bi ponovo da prođe proceduru izmene planskih dokumenata, ali to zahteva stalnu budnost i spremnost zajednice da reaguje.
Ovaj materijal napravljen je uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovorno Udruženje ljubitelja prirode VRH i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.