Dom Preka voda na Kukavici u prošlosti je bio važna tačka okupljanja planinara i izletnika na jugu Srbije. Generacije dece iz Leskovca i okoline odlazile su tamo na skijanje, učile prve korake na snegu i provodile zimske raspuste na planini. Nakon dugogodišnjeg perioda u kome je dom propadao, lokalni planinari su odlučili da to ne dozvole i gotovo isključivo sopstvenim sredstvima i donacijama koje su sami obezbeđivali, uspeli su da dom opet stave u funciju, kako bi i naredne generacije mogle da uživaju u lepotama Kukavice boraveći u njemu.

Planinarsko-skijaški klub Kukavica iz Leskovca postoji od 1946. godine, ali tradicija planinarenja na ovoj planini traje još duže, od perioda pre Drugog svetskog rata, kada je na tom prostoru postojala neka vrsta podružnice kluba. I baš u tom periodu nakon rata izgrađen je i planinarski dom Preka voda, na oko 1.270 metara nadmorske visine, priča nam Miodrag Mitrović, planinar PSK Kukavica. 

“Vremenom su, međutim, okolnosti počele da se menjaju. Period sankcija i ekonomske krize ostavio je posledice na mnoge planinarske objekte, pa i na ovaj. Dom je ostao bez domara, a kada nema stalne brige o objektu, problemi počinju da se gomilaju. Ljudi su počeli da dolaze i borave u domu bez kontrole, vrata su razbijana, inventar se polako uništavao, a niko nije imao mogućnosti da ulaže u obnovu. Dom je godinama propadao”, seća se Mitrović i dodaje da su članovi kluba povremeno dolazili da nešto poprave ili zakrpe, ali da to nije bilo dovoljno da se on održi u ispravnom stanju.

Prekretnica se dogodila tek poslednjih godina, kada se oko ideje obnove doma okupila mala, ali odlučna grupa članova kluba. 

“Aktivnije uređenje doma počelo je 2023. godine. Pre toga su postojale samo sitne intervencije, na primer kada bi pao plafon od trske ili kada bi trebalo očistiti lom, ali ozbiljni radovi su krenuli tek pre nekoliko godina. Prvi zadatak bio je rešavanje kanalizacije, jer je ona bila zapušena i u domu se osećao neprijatan miris. Nakon toga prešli smo na sređivanje kupatila”, priča naš sagovornik.

Snaga jedinstva i volje dobrih ljudi

Članovi kluba su u početku pokušali sve da rade sami kako bi uštedeli novac. Kupovali su najjeftinije pločice koje su mogli da pronađu, često ostatke iz prodavnica građevinskog materijala, gde bi ostao po jedan kvadrat različitih pločica. Ipak, ubrzo su shvatili da je postavljanje pločica ozbiljan posao i da je bolje angažovati majstora. Tako su pronašli majstora Zokija, koji je prihvatio da radi na planini, iako je to retkost, jer mnogi majstori ne žele da dolaze na takva mesta zbog toga što je put dug, uslovi rada su teži nego u gradu, a često je potrebno i prenoćiti daleko od kuće.

Prvo su sređeni prizemlje i trpezarija, prostor od oko šezdesetak kvadrata zajedno sa kuhinjom. U istom periodu obnovljeno je i kupatilo, postavljene su nove pločice, uređene tuš kabine, napravljene dve umesto jedne i spušten plafon.

“Jedan od neočekivanih problema bili su puhovi. Ove životinje su sa obližnjih visokih smreka prelazile na krov doma i ulazile unutra i pravile štetu. Smreke pored objekta visoke su između 30 i 40 metara i posađene su još kada je dom izgrađen, pa su postale svojevrsni simbol tog mesta. Njihove grane su bile toliko blizu oluka da su puhovi lako prelazili na zgradu. Osim toga, guste krošnje su sprečavale sunce da dopre do doma, pa se oko njega zadržavala vlaga”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je orezivanje tih smreka bio pravi izazov, koji je podrazumevao penjenje na merdevine duge 30 metara, na šta se odvažio jedan njihov član. 

Tokom renoviranja je otkriven još jedan skriveni problem – ispod starog linoleuma na podovima su bili slojevi vlage i buđi, koji su stvarali neprijatan miris. Kada je zamenjen pločicama, dom je bukvalno dobio potpuno drugačiji izgled i atmosferu.

Veliku ulogu u celoj priči oko renoviranja doma ima nekoliko najaktivnijih članova ovog leskovačkog kluba. Među njima je i Nikola Milović, koji je postao i domar. Ta funkcija je nekada bila plaćena, a danas je isključivo volonterska. 

“Njegova obaveza je da dođe kada gosti borave u domu, da im pomogne oko smeštaja i pripreme hrane, ali i da brine o objektu. Njegovo prisustvo ima i drugu važnu ulogu, sprečava neodgovorno ponašanje posetilaca, poput vozača motora koji su ranije oštećivali planinarske staze ili ljudi koji su, između ostalog, na terasi doma palili vatru”, priča Mitrović i dodaje da je dodatna srećna okolnost što se domar zaposlio u meteorološkoj stanici koja se nalazi blizu doma, pa često svraća i obilazi objekat.

Uspešni početni radovi ohrabrili su na nastavak renoviranja

Nakon prizemlja, nastavljeno je i sređivanje soba na spratu, kao i stepeništa koje do njih vode. 

“Imamo sedam soba koje mogu da prime veći broj planinara. U nekim sobama je ranije moglo da spava i po dvanaest ljudi na krevetima na sprat. Kupili smo 30 polovnih, ali dobrih dušeka, oprali ih i spremili za upotrebu. Krevete smo dobili kao donaciju Doma učenika u Leskovcu, jer su ih menjali za nove. I gore je stari linoleum zamenjen pločicama, a na inicijativu naše članice Slađane Vuksanović, napravljeno je i posebno kupatilo za žene. Slađa je inače najveća donatorka za renoviranje i upravnica doma”.

Renovirana je i kuhinja, tako što su belu tehniku članovi društva kupili sami, pa je sada u domu moguće spremiti hranu i bez obaveznog loženja vatre. Kroz projekat koji su dobili na konkursu uredili su i prostor za sedenje u dvorištu za veliki broj ljudi, sa mestom za bezbedno loženje logorske vatre. 

Naredni korak – uvođenje grejanja u dom

Prema rečima ovog planinara, sledeća stavka je nabavka kotla na drva, kako bi se obezbedilo grejanje i na spratu. Tada će postojati svi uslovi za ozbiljniji boravak planinara tokom cele godine.

Posebno je važno to što je gotovo sve urađeno sopstvenim sredstvima, ističe Mitrović. Obnova je finansirana od članarina, donacija i novca koji ostane od planinarskih akcija. Kada je bilo potrebno, članovi su organizovali i male akcije prikupljanja novca. Na događajima u domu često se postavlja kutija za dobrovoljne priloge, na primer, ručak bude besplatan, ali posetioci mogu da ostave novac za održavanje doma.

“Jedna od zanimljivijih akcija bila je manifestacija Dani gljiva, kada je došlo oko 200 ljudi. Gosti iz Slovenije su tada pripremali gulaš od pečuraka, dok su domaćini kuvali pasulj. Svi su jeli zajedno, a posetioci su davali dobrovoljne priloge za dom”.

U lokalnoj zajednici obnova doma nailazi na veliko odobravanje. Ljudi iz sela oko Kukavice – poput Čukljenika, Vučja i Strojkovca – često se sećaju kako su kao deca provodili dane u ovom domu i drago im je što je ponovo oživeo.

“Za sada dom uglavnom koriste članovi kluba, ali plan je da se uskoro otvori i za planinare iz cele Srbije, uz vrlo pristupačne cene smeštaja koje bi pokrivale samo troškove održavanja”.

Posebni benefiti noćenja na planini

Za planinare, međutim, najveća vrednost ovog mesta nije samo u objektu, već u boravku na planini. Kako kažu u klubu, fizička aktivnost tokom dana jeste važna, ali poseban efekat ima noćenje u planini, spavanje na čistom vazduhu. 

“Postoji i zanimljiva priča o čoveku koji je radio u industriji u Nišu i bio izložen zračenju radona. Njegova krvna slika bila je veoma loša, ali je po preporuci počeo da dolazi u dom Preka voda. Posle boravka u planini stanje mu se značajno popravilo, a on i danas, više od dvadeset godina kasnije, dolazi dva puta godišnje po deset dana i tvrdi da mu je upravo boravak na planini pomogao da povrati zdravlje”.

Baš zbog takvih priča i zbog ljubavi prema planini, članovi Planinarsko-skijaškog kluba Kukavica i dalje dolaze na Preku Vodu, rade na domu i polako ga vraćaju u život – iz čistog entuzijazma i želje da ovo mesto ponovo bude prostor druženja planinara i boravka u prirodi.